О књизи: 2008 / У совјетско време генетика је била прогањана, скоро забрањена... Данас нико у то не сумња. Наставници школе објашњавају деци измишљени случај из речи ТВ водитеља. А нико и не схвата да је све ово лаж, упоредива са најбољим примерима Гебелсове пропаганде. Ова књига говори о томе како је заправо настао чувени „случај генетичара“ и какву је улогу у томе имао Ј. В. Стаљин. Детаљно је објашњен концепт академика Т. Д. Лисенка, кога су либерални пропагандисти поставили за главног антихероја совјетске науке. Доказано је да је основа спора између „мичуринаца“ и „генетичара“ била заснована на сасвим другачијим мотивима него што се данас верује. И сами „генетичари“ нису били тако „невина јагњад“».